Ovo zanimljivo voće porijeklom je iz Japana, a pored izuzetne slatkoće, krasi ga i divna narančasta boja. Danas se kaki jabuka (ili persimon, kako vam draže) uzgaja i po Europi, a ove o kojima danas pišemo, dobila sam iz svoje rodne grude, Siska pa evo pričice o sisačkim japanskim jabukama.
Priroda je uistinu čudnovata stvar. Kada bih pogledala neko egzotično voće u supermarketima ili na tržnicama, uvijek bi nekako frknula nosom, jer niti znam otkuda dolazi, kako je uzgojeno i liči li to uopće na “originalnu stvar”. Međutim, u ruke sam dobila šest sisačkih khaki jabuka, lijepe kore i, ono, prirodnog izgleda. Hoću reći da su uistinu izgledale kao nešto domaće, što je pomalo neobično s obzirom na to da se radi o japanskoj sorti voća.
“Moraju biti sasvim zrele i mekane”, kaže mi mama, koja ih je i dobila na poklon, “inače ti neće biti baš fine”. I tako sam ja čekala i čekala da sve to omekani kako treba, a dok sam čekala sam se u jednom trenutku zapitala “hmmm, jesam li možda predugo čekala?”, jer su neke postale već super mekane, ali i dalje u granicama normale. Ta mekoća i pire koji sam zamišljala da se radi unutar korica ovog ljepuškastog me dovela do ideje da bi to u biti bio idealan nadjev za neki kolač ili tortu s biskvitom, čija bi se lagana suhoća savršeno sljubila s kremastom strukturom i izuzetnom slatkoćom ovog voća. I tako se rodila ideja o pekmezu od kaki jabuke.
Od ovih šest kaki jabuka dobili smo dvije srednje staklenke pekmeza, a to je dostatno za par kolača. Možete i jednu staklenku namijeniti za doručak uz hrskavi tost i maslac, to je kao da imate brzi kolačić pun okusa svaki dan uz jutarnju kavu.
Potrebno vam je:
- 6 zrelih kaki jabuka
- par žlica smeđeg šećera
- 1 – 2 žlice gustina (ovisno o željenoj gustoći)
- 2 – 4 žličice vode
- sok jednog limuna ili jedna žličica askorbinske kiseline
Prvo ogulite khaki jabuke. Ja sam ih prerezala napola, izvadila koštice i tvrđe dijelove, uklonila peteljku pa žlicom izvadila sadržaj. Nećemo se lagati, do laktova sam bila u pulpi. Ovo je možda i najkompliciraniji dio posla.
Zatim svu pulpu dobro izblendajte pa zagrijavajte na srednje jakoj vatri u loncu za umake, tj. s neprianjajućim dnom.
Neka se tako krćka nekih 15 minuta, a za vrijeme kuhanja dodajte par žlica smeđeg šećera. Naravno, možete i bijelog u nedostatku smeđeg, a možete koristiti i med, jer neće puno promijeniti strukturu pekmeza. Što se tiče količine, umočite prst u pulpu i jednostavno probajte. Meni je pulpa bila jako slatka sama po sebi, a zbog dodavanja kiseline kasnije, dodala sam tri žlice smeđeg šećera da nekako uravnoteži okuse.
Sa strane pripremite gustin tako da jednu žlicu gustina otopite u dvije žlice vode. Ovo je bitno da napravite sa strane, jer direktnim stavljanjem gustina u smjesu se mogu stvoriti grudice. Nakon toga odmah dodajte sok od limuna ili žličicu askorbinske kiseline otopljene u malo vode. Kuhajte dodatnih 15 minuta.
Ako želite da vam pekmez bude još gušći, ponovite postupak s gustinom, ubacite i pričekajte da se “stisne” koju minutu. I to je to! Mi smo ohlađeni pekmez prebacili u sterilizirane staklenke i pospremili u hladnjak.
U slast!
